про нас пишуть:

БОРБА 31. март 2000.

Културна разгледница из Лавова

Српска књижевност као огледало балканске драме

Ала Татаренко специјално за „Борбу" из Лавова

Мартове године протекаоjе у Лавову у знаку неколико запажених културних манифестација везаних за српске и југословенске теме. Пре месец дана изашао је из штампе југословенски број независног културолошког часописа „Ї" (о томе је ,,Борба" већ писала) и тај је догађај обележио почетак низа акција које су прекорачиле границе обичне медијске промоције броја. Осим ТВ-емисије и чланака у новинама, уредништво часописа побринуло се и запроширење перспективе српске културе за заинтересоване интелектуалце на један отворен за дискусију, изузетно плодан начин.

Реч је о културолошким семинарима који су се одржали у Лавову 29. фебруара и 24. марта, а били су посвећени актуелним догађањима у српском културном и друштвеном животу. На првом оз њих наступно је и потписник ових редова која је говорила о теми „Српска књпжевност као огледало балканске драме". Заинтересовани су имали прилику да сазнају о најновијим остварењима српских писаца који су још непознати страном читаоцу, а који би могли бити изузетно интересантни за сваког ко жели да се упозна са драматичном историјом балканских земаља и, пре свега, са српском историјом. Почевши своје излагање од антологијске Андрићеве приче „Писмо из 1920", србиста из Лавова направила је преглед прозних дела, најважнијих, по њеном мишљењу, за разумевање историјских, антрополошких, културних, верских и других антагонизама који су били разлог крвавих сукоба у овом веку. Из те перспективе потписник ових редова говорила је о делима Б. Пекића, С. Селенића, С. Велмар-Јанковић, М. Савића, Д. Албахарија, С. Басаре, Г. Петровића, М. Капора и многих других југословенских писаца. Није се могло заобићи ни питање како је реаговала српска књижевност на страшне догађаје лањског пролећа. Као одговор слушаоцимаје била понуђена анализа романа М. Капора „Леп дан за умирање", збирке прича Ч. Мирковића „Мрак у мраку" и већ познате присутннм у украјинском преводу књиге М. Савића „Записи из Београда: Мај '99".

Други семинар одржао се 24. марта, на дан када су пре годину дана на Југославију пале прве бомбе. Лавовски књижевник и преводилац Иван Лучук изабрао је за своје излагање песнички наслов „Србија је велика тајна". Главни уредник часописа “Ї” Тарас Возњак, који је истовремено организатор семинара и њихоз председавајући, додао је томе поднаслов “Геополитички и етнокултуролошки аспекат", обележивши тиме још једну линију дискусије. И. Лучук је нагласио на дубоким везама између украјинског и српског народа које су се стварале током протеклих векова и подвукао мисао о потреби што бољег упознавања српске историје и културе, jер Србија и даље остаје многе Украјинце једна в лика непознаница, велика тајна. И овај се семинар, као и претходни, завршио изузетно живом дискусијом, која је трајала вии од два сата.

Истог дана, у 20 часова и 30 минута, у центру Лавова, код споменика Богородице, почела је мировна акција „Минута за мир". У 21.05 одржала се и минута ћутања, „Минута за мир". Организатори ове акције, међу којима су били Удружење студената-правника, културолошки часопис “Ї” студентски градоначелник града Лавова Тања Хома, припремили су летке који обавештавалн о томе, зашто је баш тај дан и то време изабрани за одржавање такве акције. Лавовљани су се окупили да запале свеће за погинуле у бесмисленим ратовима и бомбардовањима, да упуте своје поруке свима коjи су за решавање проблема мирним путем, да више никад не падају бомбе ни на Југославију, ни било коју другу земљу.